Godine 1851. Džejms Vajt je objavio prvi obiman članak koji opravdava verovanje poštovalaca subote u dar proroštva. Iako na osnovu već utvrđenih argumenata, glavni element članka daje Vajtovo objašnjenje odnosa između Biblije i darova, naročito dar proroštva. Bez izražavanja bilo kakve sumnje u vezi sa razumevanjem poštovalaca subote o ovom pitanju, primetio je:

Svi darovi Duha trebalo bi da imaju svoja mesta. Biblija je večna stena. To je naše pravilo vere i prakse… Svaki hrišća nin je stoga dužan da uzme Bibliju kao savršeno pravilo vere i dužnosti. On bi žarko trebalo da se moli kako bi mu Sveti Duh pomogao dok istražuje Pismo u otkrivanju njegove celokupne istine i svih hrišćanskih dužnosti. Nije mu ostavljeno na volju da od njih odustaje ili da se poučava o svojim dužnostima kroz bilo koji dar. Mi kažemo da u trenutku kada to radi, on stavlja darove na pogrešno mesto i zauzima izuzetno opasan položaj. Reč mora da bude ispred, i ka njoj treba usmeriti oči cele Crkve, kao na osnovno pravilo ponašanja i izvor mudrosti iz koga će se naučiti dužnosti u „svim dobrim delima“. Ali, ako deo Crkve greši i zastrani od istina Biblije i postane slab i bolestan, a stado se rasprši, tako da se čini neophodnim da Bog iskoristi darove Duha da ispravi, oživi i isceli grešnike, trebalo bi da Ga pustimo da deluje.

Jasno je da je za Džejmsa Vajta i poštovaoce subote Biblija bila njihov jedini vodič za veru i doktrinu. Darovi nikada nisu bili dati sa tom svrhom. Naprotiv, cilj darova je bio da ljude povedu Bibliji i njenim učenjima. Tako su „darovi Duha“ imali korektivne i pomoćne uloge, ali nikada nisu smatrani jednakim u poređenju sa Biblijom. Džejms Vajt je ponovo naglasio načelo sola Skriptura kad je objavio članak 1854. godine nakon kontroverze sa Mesindžerom. U svojoj objašnjavajućoj napomeni izjavio je da je razlog za ponovno objavljivanje tog materijala da bi „naši čitaoci mogli sami za sebe da uvide kakav je oduvek bio naš stav o toj temi“. „Stav da je Biblija i samo Biblija pravilo vere i dužnosti“, nastavio je Džejms, „ne isključuje darove koje je Bog postavio u Crkvi. Odbiti ih značilo bi isključiti taj deo Biblije u kome su predstavljeni. Mi kažemo: Dajte nam čitavu Bibliju i pustimo da samo ona kao celina, i samo ona, bude naše pravilo vere i dužnosti.
…..

„Kako su rani Adventisti poštovaoci subote prihvatali Elen G. Vajt kao pravog proroka“,
Theodore N. Levterov, u knjizi
„DAR PROROŠTVA U PISMU I ISTORIJI“
Urednici: Alberto Tim i Dvejn Ezmond
„Preporod“, Beograd