Iako je već dugo utvrđena činjenica da je Elen Vajt veoma široko čitala, mnogi adventisti su nastavljali da veruju da je većinu svojih uvida dobila samo preko vizija. Na kraju krajeva, imala je samo formalno obrazovanje tokom tri razreda školovanja, a retko je spominjala svoje čitanje i obično pisala o Bogu kao izvoru svojih poruka. Pored toga, postoji njena dobro poznata slika koja je prikazuje kako gleda u daljinu sa perom u ruci, kao da zapisuje ono što joj je Bog rekao.  Na osnovu ove slike, na kojoj je prikazana kao „proizvođač, a ne potrošač knjiga“, možda su neki adventisti stekli utisak da je veoma malo čitala. Međutim, u vreme njene smrti, lična biblioteka Elen Vajt sadržavala je oko 1.400 knjiga, i to uglavnom autora koji su bili van zajednice Adventista sedmog dana, biblioteka koja bi veličinom „začudila više od samo jednog naučnika njenog vremena, pa čak i danas“. Da je pročitala i vadila materijal iz mnogih od ovih knjiga i drugih, očigledno je već samo zbog činjenice da je koristila najmanje 50 izvora u pisanju Čežnje vekova. V. C. Vajt (W. C. White) je objasnio da je njegova majka „bila brzi čitalac“ i:

Da se divila jeziku, kojim su drugi pisci predstavljali svojim čitaocima prizore koje je njoj Bog predstavio u viziji…

…..

„Korišćenje vanbiblijskih izvora kod Elen G. Vajt“
Jud Lake, u knjizi
„DAR PROROŠTVA U PISMU I ISTORIJI“
Urednici: Alberto Tim i Dvejn Ezmond
„Preporod“, Beograd