Tokom 1860-ih i početkom 1870-ih godina naročitu pažnju je posvećivala vezi između Hristove božanske i ljudske prirode. Tokom tih godina davala je širok uvid u Hristovu ljudsku prirodu. Opisivala je Isusa kao onoga koji je bio podložan „prirodnim slabostima“ ili „paloj prirodi“ pod kojom je podrazumevala ljudsku slabost izazvanu telom oslabljenim zbog Adamovog pada. Istovremeno je jasno zapisala 1869. godine: „On nam je brat u slabostima, ali ne i u posedovanju naših strasti. Kao bezgrešnom biću, Njegova priroda je bila udaljena od zla.“ Ostala je u tome dosledna tokom celog svog života — da iako je Isus imao nevinih slabosti, nije imao grešnih sklonosti.

Pišući o Hristovoj božanskoj prirodi, Elen Vajt je 1878. godine koristila za Njega izraz „večni“, što ju je činilo verovatno prvim adventističkim pionirom čiji je takav stav štampan. Čak je i E. J. Vagoner, 1890. godine, predstavljao Isusa kao Onoga koji ima svoj početak u nekom trenutku večnosti. Njeni zapisi o Isusovom božanstvu bili su eksplicitni i nepogrešivi. „U Hristu je život, izvoran, nepozajmljen, neizveden.“ Njena lična korespondencija otkriva vatrenu odanost prema Isusu i Njegovoj spasonosnoj moći . Primer je pismo koje je napisala svom sinu Viliju sa sastanka pod šatorima održanog u Oklendu, u Kaliforniji, 1874.  godine:

Govorila sam sa ljudima prošle nedelje popodne o Hristovim stradanjima… Hristos raspeti, Hristos vaskrsli, Hristos živi Spasitelj, Hristos naš zastupnik u nebeskim dvorovima, Hristos koji ponovo dolazi kao božanska snaga i mudrost… Golgotski krst je Božja snaga i mudrost, Njegov način spasenja grešnika. Svetlost koja sjaji sa golgotskog krsta čini plan spasenja tako jednostavnim da deca mogu da ga razumeju, tako moćnim da će jedino oni koji su pod kontrolom sotonske sile uspeti da mu se odupru.

…..

„Temeljna orijentacija proročke službe Elen Vajt“,
Merlin D. Bert ,u knjizi
„DAR PROROŠTVA U PISMU I ISTORIJI“
Urednici: Alberto Tim i Dvejn Ezmond
„Preporod“, Beograd