Hermeneutika je nauka interpretiranja literarnih dokumenata. Termin se koristi da se označi tumačenje sekularnih pisaca kao što su Homer, Platon ili Šekspir, a takođe i inspirisanih pisaca kao što su Mojsije, apostol Pavle ili Elen Vajt.

„Bog je govorio! Ali šta je rekao? Svaki govor, svaki pisani dokument zahteva interpretaciju. A ova potreba se povećava srazmerno tome koliko su vreme i kultura pisca udaljeni od naših sopstvenih.“1 Šta je pisac zaista hteo da kaže i kako su njegove spise shvatali njegovi savremenici u sklopu svoje kulture su neka od bitnih pitanja koja moramo da postavimo.2 Što je vremenski jaz veći, to je potrebna veća brižljivost u tumačenju.

Iako je taj vremenski jaz manji između našeg vremena i vremena Elen Vajt, nego npr. između našeg vremena i vremena apostola Pavla, još uvek je potrebna interpretacija. Naučna revolucija je radikalno promenila naša saznanja i način života, mnogi sociološki faktori su se vrlo izmenili, a također su nam potrebna i neka opšta hermeneutička pravila koja će nam pomoći da se prema spisima jedne nadahnute osobe odnosimo na pravilan način. Dakle, evo nekih osnovnih hermeneutičkih pravila koja će biti specifično prilagođena interpretaciji spisa Elen Vajt:

1. Treba imati na umu da su Biblija i spisi Elen Vajt produkt inspiracije misli a ne verbalne inspiracije. Bog prorocima nije od reči do reči diktirao šta treba da napišu (osim kada je to tako naglašeno) već je nadahnjivao misli proroka, ali bio je to njihov zadatak da oblikuju rečenice i izraze na najbolji način kako su to oni mogli. Zato biblijske knjige jasno odražavaju različite stilove pisanja, koji odgovaraju kulturi i nivou obrazovanja njihovih pisaca. Pavlove poslanice odražavaju briljantan stil jedne vrlo obrazovane osobe, izvanredne gramatičke strukture i poznavanje filozofske misli njegovog vremena. Sa druge strane, poslanice apostola Petra, iako sadrže vrlo snažne poruke, otkrivaju nedostatke u poznavanju gramatike grčkog jezika. Jedan zanimljiv primer koji dobro ilustruje inspiraciju misli se nalazi u 1. Kor. 1,14-16.: „Hvala Bogu što ja nijednoga od vas ne krstih osim Krispa i Gaja; da ne reče ko da u svoje ime krstih. A krstih i Stefanin dom: dalje ne znam jesam li koga drugog krstio.“ Očigledno je da apostol Pavle nije bio siguran koliko ljudi i koga je krstio u Korintu. Zar Sveti Duh koji ga je nadahnjivao nije sve ovo znao sasvim tačno? Sigurno da jeste, ali ovaj biblijski tekst odražava istinitost sledećih reči: „Pisci Biblije su morali da njihove ideje izražavaju ljudskim jezikom… Biblja nam nije dana u nekom uzvišenom nadljudskom jeziku… Sve što je ljudsko je nesavršeno… Bibliju su pisali inspirisani ljudi, ali to nije Božji modus razmišljanja i izražavanja… Inspiracija ne radi na čovekovim rečima ili izrazima, već na njemu samom, koji onda, pod uticajem Svetog Duha, biva nadahnut mislima. Ali reči dobijaju pečat individualnog uma.“3 „Ljudi će često reći da takvo izražavanje ne liči na Božje izražavanje. Ali, Bog sebe nije podvrgao ispitivanju kroz reči, logiku ili retoriku Biblije. Pisci Biblije su bili Božji pisari, a ne njegove olovke.“4
2. Iako poruke proroka ne sadrže zablude, one nisu uvek potpuno bez grešaka. Kada se tačno analizira hronologija određenih događaja u evanđeljima, može se primetiti da ona nije potpuno identična. Ali, to ne treba da uznemiri ni jednog iskrenog vernika. Namera pisca nije bila prvenstveno da nam iznosi preciznu hronologiju već da nam ukaže na Isusa Hrista kao Spasitelja sveta. Također se i kod Elen Vajt može primetiti par hronoloških diskrepancija i pronaći još nekoliko sitnijih greškica. Ali, to nije problem za one koji razumeju kako inspiracija radi i da se Bog ne otkriva kroz verbalnu inspiraciju te šta je stvarna svrha Božjih otkrivenja.

3. Treba imati na umu da se definicije reči menjaju sa vremenom.

4. Treba prepoznati hiperbole u jeziku proroka (vidi npr. Jovan 21,25).

5. Ista reč može biti različito iskorišćena. Godine 1862. Elen Vajt je pisala da sotona radi kroz frenologiju, psihologiju i mesmerizam.5 Da li treba onda zaključiti da je psihologija zla sama po sebi? Ne, jer je ona 1897. napisala da se „pravi principi psihologije nalaze u Svetom Pismu.“6 Da ona nije napisala ovaj kasniji citat, još uvek bi zdrav razum trebao da bude dostatan da se dođe do istog zaključka.

6. Nadahnuti pisac može neku istinu neprecizno izraziti.

7. Treba pažljivo proučiti neposredni kontekst u kojem je data određena izjava. Često se dešava da kritičari Elen Vajt, želeći da je diskredituju, citiraju neke izjave dajući im njihovo ekstremno značenje, a pažljivo proučavanje konteksta u kojem je ta izjava data bi bacilo novo svetlo na tu izjavu i učinilo je logičnom i prihvatljivom. 
8. Uključite sve što je prorok rekao o nekom predmetu, pre nego što dođete do nekog zaključka. Drugim rečima, obratite pažnju na celokupni literarni opus, na širi kontekst, da bi ste došli do pravilnog zaključka šta je zaista bio stav pisca o određenom predmetu. Ignorisanje ovog hermeneutičkog pravila je uzrok oko 80-90% napada kritike protiv Elen Vajt. S obzirom da je ona napisala oko 100.000 rukom pisanih stranica (time ulazi u uži krug najplodonosnijih pisaca u ljudskoj istoriji), moguće je pronaći izjave koje je ona dala u nekim vrlo specifičnim okolnostima i koje mogu izgledati neobično. Onda im kritika daje njihovo ekstremno značenje, pri čemu bi nepristrasno proučavanje ostalih izjava na istu temu pokazalo da je generalni stav Elen Vajt dijametralno suprotan onome što kritika pokušava da tvrdi.
9. Suprotni saveti po određenim pitanjima mogu biti inspirisani jer se daju različitim ljudima u različitim okolnostima. 1904 god. Elen Vajt je napisala da Bog želi „da koristimo zdrav razum. Okolnosti menjaju stanje. Okolnosti menjaju odnos stvari.“
10. Semantički izazov postoji u svakoj komunikaciji. Reči znače različite stvari različitim ljudima zbog ličnih razlika kao što su nivo obrazovanja, starosna dob, duhovno iskustvo, geografska lokacija, pol itd. Elen Vajt je o ovom problemu pisala: „Postoje mnogi koji tumače ono što pišem u svetlosti svojih sopstvenih unapred stvorenih mišljenja… Podela u razumevanju i različita mišljenja su siguran rezultat.“7
11. Svaka izjava se mora razumeti u istorijskom kontekstu u kojem je data. Vreme, mesto i okolnosti pod kojima je izjava data se moraju proučavati da bi se razumeo njen pravi smisao. U ove dane selektivnih medijskih ugriza, često čujemo osobu koja kaže: „Ali to nije ono što sam mislio“ ili „Rekao sam to, ali nisu uključili sve što sam rekao“. Verovatno bi i Elen Vajt mogla često nešto slično da kaže komentarišući neke načine ophođenja sa njenim spisima. Mnoge izjave imaju smisla i tačne su samo ako se obrati pažnja na istorijski kontekst u kojem je data.
12. Potrebno je razumeti princip koji se nalazi u izjavama koje su samo primena određenog principa. Elen Vajt je početkom 20. veka govorila protiv kupovine bicikla, kao jedne skupe i nepotrebne investicije. Ali, ako pogledamo istorijski kontekst, videćemo da su početkom 20. veka „Amerikanci bili poneseni strašću koja ih je zaokupljala i ostavljala im malo novca za bilo šta drugo… Šta je bila ta velika, nova razonoda? Za odgovor, prodavci je samo trebalo da pogledaju kroz prozor i vide svoje ranije mušterije kako jure. Amerika je otkrila bicikl i svako je hteo da iskoristi slobodu koju je on doneo… Bicikl je počeo kao igračka za bogate… Najbolji rani bicikli su koštali $150, što se može uporediti sa cenom jednog automobila danas… Svaki član porodice je želeo ’točak’, i celokupna porodična ušteđevina je često korišćena da bi se udovoljilo ovom zahtevu.“8 Dakle, princip koji je Elen Vajt želila da istakne jeste princip ekonomičnosti, razumnog upravljanja novcem koji se uvek treba koristiti na slavu Božju. U tom istorijskom trenutku, pravilna primena tog principa je bila u nekupovanju skupih i još uvek relativno nepraktičnih bicikla. Danas bi Elen Vajt najverovatnije savetovala svakome da ima bicikl, ali bi možda ovaj isti princip primenila na kupovanje skupih prestižnih automobila.
13. Pisci, a tu uključujemo i proroke, sazrevaju u svom iskustvu i saznanjima, a istina im se otkriva onom brzinom kojom oni mogu da ju razumeju. To ne znači da proroci u svom ranijem periodu iznose zablude a kasnije istine. Ali to znači da i oni dublje razumjevaju istinu kroz godine koje prolaze i da neke istine koje im nisu ranije bile poznate im postaju poznate nakon što ih im Bog otkrije.
14. Ne može se sve iz Svetog Pisma ili spisa Elen Vajt razumeti odmah, a nekada čak ni nakon višegodišnjeg proučavanja.
15. Proroci ne izriču samo apsolutna, već i uslovna proročanstva.Prorok Jona, koji je bio pravi Božji prorok, je izrekao proročanstvo o propasti grada Ninevije, precizirajući da će se ono ispuniti za 40 dana (vidi Jona 3-4). Iako on nigde nije uslovio svoje proročanstvo i nije koristio reči kao što su „ako“ i „ali“ (u najmanju ruku, nije ih zapisao), to proročanstvo se nije ispunilo. Iz tog primera možemo zaključiti da se samo na osnovu jednog pojedinačnog primera ispunjenog ili neispunjenog proročanstva ne može odmah stvarati slika o proroku. Prostorna ograničenost ovog članka nam ne dopušta da ovu tematiku detaljnije obradimo.

Ovaj sistem hermenutičkih pravila nekome može izgledati komplikovan. Zato bih napomenuo da je u tumačenju spisa Elen Vajt najpotrebniji zdrav razum, dakle logično razmišljanje i zaključivanje, jer većina spisa je lako razumljiva i ne zahteva puno tumačenja. Većina gore navedenih principa su tu da nam pomognu u razumevanju težih mesta koja su u stvari prilično retka u spisima Elen Vajt.

Zapazio sam da skoro svi koji čitaju Elen Vajt otvorenog uma dolaze do zaključka da je ona bila nadahnuta osoba. Često mi se dešava da mi osoba koja je pročitala samo jednu knjigu kao što je „Čežnja Vekova,“ „Put Hristu“ ili „Velika Borba“ izrazi svoje ubeđenje da je pisac knjige sigurno bio vođen Božjim Duhom. A kako se broj pročitanih knjiga uvećava, to ubeđenje obično postaje sve snažnije. S druge strane, kritičari kao da se boje da bi oni koji počnu da čitaju spise Elen Vajt za sebe,  mogli da dođu do ubeđenja da je ona bila inspirisana i zato stvaraju predrasude pokušavajući da nas uvere da ne treba ni da počnemo da čitamo njene knjige. Ja bih zato svima predložio da ne stvaraju svoj stav na osnovu mišljenja kritičara, a niti zastupnika spisa Elen Vajt, već da oblikuju sopstveno mišljenje time što će otvorenog uma pročitati barem jedno njeno delo, imajući na umu hermeneutičke principe koje smo izneli u ovom članku. Sličan je i predlog same Elen Vajt:

„A sada bih rekla svima onima koji imaju čežnju za istinom, nemojte verovati neautentičnim izveštajima o onome šta je sestra Vajt uradila ili rekla ili napisala. Ako želite da znate je Gospod preko nje otkrio, čitajte njena objavljena dela. Ako vas zanima nešto što ona nije napisala, onda se nemojte hvatati za glasine i prenositi kao da ih je ona rekla.“9

mr Pavle Runić

_________________________