Pre nego što dublje zaronimo u njena posebna dela, pogledajmo odlomke iz nekih od njenih najrečitijih pasusa. Prvi je iz „Čežnje vekova“, njenog remek-dela o Hristovom životu:
„Sa Hristom se postupalo onako kako mi zaslužujemo, da bi se sa nama postupalo kako On zaslužuje. On je bio osuđen zbog naših greha, u kojima nije imao udela, da bismo mi mogli biti opravdani Njegovm pravdom, u kojoj nemamo udela. Pretrpeo je smrt koja je bila naša, da bismo mogli primiti život koji je bio Njegov. … U Hristu su međusobno povezane zemaljska i nebeska porodica. Proslavljeni Hristos je naš brat. Nebo je obavijeno ljudskom prirodom, a ljudsko je privijeno na grudi Bezgranične ljubavi.“
Ove reči o međuljudskim odnosima nalaze se u njenoj knjizi „U potrazi za boljim životom“:
„Gajite sklonost da govorite dobro o drugima. Bavite se dobrim osobinama onih sa kojima se družite i što manje uočavajte njihove greške i slabosti. Kada padnete u iskušenje da se požalite na ono što vam je neko rekao ili učinio, pohvalite nešto u životu i karakteru te osobe.“
Uživajte u ovim dubokim uvidima u nauku molitve iz njene najprevođenije knjige, „Put Hristu“:
„Molitva je otvaranje srca Bogu kao Prijatelju. To nije potrebno zato da bismo Bogu otkrili šta smo, već da bismo postali sposobni da Ga primimo. Molitva ne spušta Boga k nama, već nas uzdiže Njemu.“
A iz njenog klasika o Hristovim učenjima, „Pouke velikog Učitelja“:
„Nije upućena nijedna molitva, bez obzira na njeno nesavršenstvo, nikada nije prolivena ni potajna suza, nikada se nije javila ni najslabija iskrena težnja za Bogom, a da se Božji Duh nije pokrenuo da je zadovolji. Pre nego što je molitva izgovorena ili težnja srca objavljena, blagodat polazi od Hrista da se sretne s blagodaću koja deluje na ljudsko srce.“