Isus je ovako objasnio posao koji je dao svojim učenicima: “A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole; govoriće novim jezicima; uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno šta popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće” (Marko 16,18).
Isus je znao razliku između istinskih i lažnih znakova. otkad su Mojsije i Aron imali nadmetanje sa faraonovim vračevima (koji su mogli da imitiraju većinu čuda) sotoni je to postao cilj – da se nadmeće sa božanskom silom. Zašto? Zato što znaci i čuda predstavljaju svojevrsnu reklamu. Opsednuti koji bivaju izlečeni, govor nepoznatim jezicima, držanje zvečarke u rukama – ovakva natprirodna dešavanja izazivaju pažnju masa koje ustaju da bi to dobro videle. Glave se izvijaju da bi videle stvari koje se ne viđaju svaki dan.
Zato je potrebno biti oprezan. Baš zato što oni imaju dva potencijalna izvora, znaci i čuda nisu konačni dokazi da su od Boga. Ali oni su dokaz da se dešava nešto posebno.
Pre nego što razmotrimo neke od njenih najznačajnijih vizija, pogledajmo kako se ispoljavanje ove natprirodne sile slaže s Biblijom i kako su ih sagledavali prethodnici Elen Vajt.