Isus je rekao: „I sad vam kazah, pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude“ (Jovan 14,29). Isus ne očekuje od svojih sledbenika da pokažu slepu veru. Naša uverenost u Njegovo obećanje zasnovano je na dokazima Njegove dobrote i sile koje smo već videli. Kad pokazujemo veru, ona raste od malog semena do snažnog drveta koje može da podnese vetrove lažne nauke i neverovanja.

U svom obećanju učenicima, Isus je izjavio da vera može da se akumulira. Rekao im ne samo šta će im izgraditi veru, već i kako će ona biti izgrađena. Oni će videti ispunjenje Njegovih reči, i verovaće. Ovo će ih osposobiti da veruju Njegovim rečima i pre nego se ispune.

Slično je i sa ispunjenjem reči Elen Vajt. Ona je bila samo posrednik preko koga je Hristov Duh radio. Pa ipak, njene reči su se stalno pokazivale istinitim i pomoću nauke i pomoću iskustva. Razmotrimo njena učenja u svetlosti savremenih istraživanja.

Duvan

Činjenica da je Elen govorila o duvanu kao „sporom, podmuklom ali najzloćudnijem otrovu“ ne iznenađuje nas danas s obzirom da je medicina kao nauka tako jasno razotkrila smrtonosne posledice pušenja. Ali mi moramo da se setimo da je tek 1957. godine Američko društvo za rak zaključilo da je pušenje faktor koji izaziva rak pluća.

Kad je ona dala svoj savet, njene reči nisu lako zapažene. Nakon što se pušenje povećalo tokom Prvog svetskog rata, prošlo je oko 20 godina pre nego što je došlo do žetve žrtava od raka pluća i drugih bolesti. Dalje, medicinska nauka je dokazala vezu između pušenja i koronarnih bolesti srca, infarkta, moždanih udara, osteoporoze, hroničnog bronhitisa, emfizeme i pobačaja – kao i pluća i drugih organa obolelih od raka. Začuđujuće je da su ljudi, u vreme kad je Elen dala svoj savet, koristili duvanski dim kao lek za bolesti pluća!

Rak

Verovatno najradikalnija stvar koju je Elen Vajt rekla o raku bila je da je on „klica“. Ona je tvrdila da su se ove klice prenosile ljudima najčešće putem konzumacije životinjskog mesa, koje je postajalo „sve više bolesno“.

Ne samo da je vegetarijanizam postajao sve popularniji od tada, već je i dokazana teorija o “klici”. Godine  1956.  dr Vendel Stenli, virusolog na Univerzitetu Kalifornija, izjavio je da “virusi prouzrokuju većinu ili sve oblike raka kod ljudi”. Kako se istraživanje nastavilo, Robert Hebner, šef Laboratorije za zarazne bolesti pri Nacionalnom institutu zdravlja zaključio je da “ne postoji ni najmanja sumnja u našim umovima da rak prouzrokuju virusi”.

Prenatalni uticaj

Još jednom kao preteča, Elen je navodila značaj prenatalnog uticaja još 1865. godine. “Razdražljivost, nervoza i utučenost koju ispoljava majka, obeležiće karakter njenog deteta”, rekla je, dodajući kasnije: “Na dobrobit deteta uticaće navike majke”.

Devedeset četiri godine posle toga, dr. Ešli Montagu potvrdio je da “majke koje u toku trudnoće proživljavaju ozbiljne emotivne patnje često dobijaju decu sa očiglednim razdražljivim i hiperaktivnim nervnim sistemom”.

Sunce

1865. godine, Elen je preporučila svež vazduh i sunce u domovima kao sredstvo pročišćenja vazduha. Ona je pisala: “Sobe koje nisu izložene svetlosti i vazduhu postaju zagađene… Atmosfera ovih soba je otrovna, jer nije pročišćena svetlošću i vazduhom.”

Oko 80 godina kasnije, dr. Lorens P. Garod, profesor bakteriologije na Univerzitetu London, proučavao je uticaj sunčeve svetlosti na bakterije u prašini bolesničkih soba. Otkrio je da “obična difuzna svetlost, čak i u Engleskoj, može biti smrtonosna za bakterije”.