Svoju novu sliku o Bogu Elen je podelila sa Robertom, koji bi rekao: „Drvo se po rodu poznaje. Šta je to verovanje nama donelo? Ono nas je uverilo da nismo spremni za Gospodnji dolazak; da moramo postati čisti u srcu. … Pokrenulo nas je da tražimo novu snagu i blagodat od Boga.“
„Elen, šta je to tebi donelo? Da li bi ti bila to što si sada da nisi čula učenje o Hristovom skorom dolasku? Kakvu je nadu to nadahnulo u tvom srcu, kakav mir, radost i ljubav ti je dalo?“
Ovo stapanje dubokog religioznog razočarenja i produbljivanje hrišćanskog iskustva sa njenim krhkim zdravljem, pripremilo je mladu Elen krajem 1844. godine za njenu neverovatnu budućnost.
U decembru 1844. godine Elen je posetila četvoro prijatelja u Portlendu, država Mejn, radi molitve, hrišćanskog zajedništva i proučavanja Biblije. Tokom tog okupljanja prožetog dubokom duhovnošću, Elen je bila nadvladana zadivljujućom vizijom: „Izgledalo je da se uzdižemo sve više i više,“ rekla je, „daleko iznad mračnog sveta.“ Oči njenog uma su bile otvorene da vide slavnu viziju Isusa koji vodi svoj narod napred pravom i uzanom stazom, dok nebo nije bilo obasjano mirijadama (nebrojenim mnoštvom) anđela i prestolom okruženim dugom.
Ova vizija je bila nebeski način da ohrabrenje stigne do uznemirenih vernika koji su nedavno bili slomljeni razočarenjem, jer Isus nije došao onda kada su Ga oni očekivali.
Dok je Elen iznosila viziju grupi vernika koji su imali ista ubeđenja, u Portlandu, osećala je „u neizrecivom svečanom strahopoštovanju“ da će ona biti „izabrano oruđe kojim će Bog dati svetlost svom narodu.“ Tako je počela sedamdesetogodišnja služba koja je postajala sve značajnija kako su godine prolazile.